Na moj poziv na Fecbook-u odgovorilo je 0 rajdera. Niko nije bio na polazu žice u 9am. Da nije bilo tako verovatno ne bi otkrio novi ride koji vodi sam najdaljeg vrha Šljemena
u pravcu Sedla, tačnije između Sedla i Stožine, kod kafane na sredini.
Vrh prve žičare, Savin kuk i Kulina
Pogled niz Šljeme
Ovaj Ride ima dve velike čistine i tri kuloara. Prvi kuloar je dosta strm, čini mi se strmiji od Mjesne lastve. Kad se prođe prvi kuloar treba se držati leve strane jer su na desnoj neke ogromne stene koje je verovatno i zimi nemoguće voziti. Dokle god se toga pridržavate može da se vozi pun gas bez bilo kakvih iznenađenja. Put vodi skroz ispod Stožine i ride se završava u dolini odake do puta ima oko 1km a d Pošćenskog kraja 2km.
Pogled na Bivak
Krenuo sam sa polaza žičare negde oko 9 i laganim tempom dolazim do skretanja za Šljeme. Naišao sam na puno tragova od vukova. Nekako sam se već navikao
na to i nisam puno obraćao pažnju.
Negde na sredini puta do Šljemena sam sreo skijaše iz Italije. Njih desetak. Malo smo popričali i s obzorim da im je Engleski kao moj Bugarski nastavio sam dalje.
Na Šljeme stižem ubrzo posle toga i razmišljam kuda da vozim. Mislio sam Mliječni do al jedini način za ulazak je preko neke velike okapine i vertikale. Nisam odma odustao od te ideje nego sam nastavio dalje prema zadnjem vrhu Šljemena, kad sam otkrio veliku čistinu koja vodi nizbrdo. Posle par konsultacija sa Ružicom Stanković i Biljanom Medenicom shvatam da jedini način da vidim kako ta velika čistina završava je da je odvozam pa ako ne može dalje da se vratim nazad.
Međutim, tu počinje možda najbolji ride ove godine (da nije bilo belog snega bilo bi mnogo bolje). Beli sneg izuva iz cipela a žuti je fenomenalan.
Ubrzo stižem u prvi kuloar koji vodi u jednu veliku dolinu/čistinu koja se opet završava sa naizgled nemogućim procepom (dok se ne dođe do njega). Zatim slede još dva kuloara
koja su puna snega i izlazi se na kafanu (koja ne radi). Tu sam napravio malu pauzu i spustio se do iza Stožine i onda peške do Pošćenskog kraja.
Hvala rajderima koji se nisu javili ili došli. Nadam se da će i ubuduće biti tako jer ko zna šta ću seldeće otkriti.
Text/Photo: Nikola Derikonjić
