Na poziv Marka Nikolića outdoor ambasadora Garmin Srbija, odlučujem da im se pridružim na turing kampu Durmitor.
Oko 19h sam krećem iz Podgorice. Već od Nikšića me dočekuje jak vjetar i za malo da ostanem zaglavljen u smetu ispred tunela Vojnik, kroz koji se jedva probijam. Nastavljam opreznom vožnjom do Žabljaka. U 22h stižem u Nadgoru gdje me srdačno dočekuje ekipa.
Pravimo dogovore za sjutra i odlazimo na spavanje, svako u svoju kolibu. Ujutru u 8h svi zajedno doručkujemo, što tada reče naš domaćin Brka: „hranu bez bar-koda“
Pakujemo opremu u terenska auta, i ja se pridružujem grupi turno skijaša koja će popeti vrh Šljeme – 2455 mnv. Krećemo sa parkinga skijališta na Savinom kuku, i krajem staze stižemo do međustanice žičare koja vodi na Savin Kuk. Stotinak metara naprijed, sa lijeve strane skrećemo u neutabani snijeg i prolazimo kroz šumu.
Nakon dvadesetak minuta izlazimo na strmu zaleđenu padinu koja vodi na sami vrh i tu pravimo pauzu. Sa južne strane pogled nam se pruža na nepreglednu visoravan Sinjavine. Nastavljamo prema vrhu prolazeći naizmjenično kroz 30 cm novog snijega ili kroz skroz zamrznute dionice.
Pred sami vrh, naš vodič Miro odlučuje da se zaustavimo na jednoj prirodnoj terasi, prepakujemo i opremu podesimo za spust. Još malo uživamo u pogledu, i oprezno krećemo u spuštanje istom trasom kojom smo i popeli.
Na skijalištu se svi zajedno okupljamo na terasi restorana i ostajemo do zalaska sunca. Ekipa se vraća u Nadgoru, gdje ostaju još 3 dana, a ja zbog obaveza isto veče nazad za Podgoricu.
Nadam se ponovnom druženju u Nadgori sa ovim predivnim ljudima koje je Marko okupio.