Veče pre rajda protiče uobičajneo; pakovanje opreme (cepni, dereze, planinarski pojas, kože i dereze za splitboard). Legoh ranije ali san nikako na oči. Uvek pre nekog rajda na koji idem sam, milion pitanja mi padna na pamet (a još se premišljam da li da idem na Mjesnu lastvu).
Šta ako sretnem medveda ili vukove? Kako da se spustim u mejsnu lastvu? Da li će T-anchor koji sam vežbao sa Blažom držati… tako do duboko u noć. Napokon zaspah.
Buđenje u 6:00h, spremam čaj i lagani doručak (banana i čaša vode). Naravno, pošto je pre noći bio minus neminovno čišćenje kola od leda. Uz put ramzišljam da li ću sresti planinare (GSS) koji su noćas zanoćili visoko u planini, u vučjoj jami.
U podnožje planine stižem u 7:00h, stavljam kože i dereze na split board, merkam Čistu stranu i kao da znam da će moj plan od prethodong dana pasti u vodu i da ću se ipak sjuriti niz Čistu. U tom ugledah mome iz Gorske službe kako se penju uz stubove dvojke i mislim ma začas će oni.
Do kraja prve žice stižem brzo (za oko 45 min) uz par pauza za fotografisanje. Kada sam bio negde na pola puta između kraja prve žice i druge pored mene prozujaše motorne sanke uzbrdo. Malo je reći da sam se lepo nadisao izduvnih gasova. Posle par min prozujaše još dvoje. Što se mene tiče to je čisto silovanje planine i nepoštovanje
ili bezobzirnost prema drugim ljudima koji tuda prolaze.
Često znaju lavine da se otkidaju sa Šljemena na tom delu pa sam malo požurio da se sklonim sa te čistine i kad sam bio na sigurnom krenuh dalje.
Na moje veliko iznenadjene svega trojica od 20ak tipova iz Gorske sluzbe su stigla min pre mene na kraj druge zice. Momci pojačajte planinu a smanjite kafanu.
Rekoše mi i da su oni krenuli u Mjesnu lastvu da rade neke vezbe pa i ja im potvrdih da isto idem tamo ali… Već kad sam stigao na vrh (Kulinu) poče da duva jak vetar i ja se na brzninu spremih i krenuh nizbrdo do ulaza na Mjesnu lastvu… osmotrio sam situaciju ali ipak ostavljam lastvu za sljedeću turu. Juriš na čistu.
15cm snega na čvrstoj podlozi i tih kilometar nizbrdo prođe jako brzo. Par širokih zavoja i sitgoh do dna.
Uh kakav dan!!! Tek je 11:00h i mislim da je vrijeme za doručak.
Hvala na pažnji!
18. Mart 2016
Text/photo © Nikola Derikonjić
