Tek je 07:12h, a ja već razmisljam dal još jedom da krenem gore?
I dok mi ta misao prolazi glavom, prisjećam se prethodnog dana. Krenuo sam oko 17:00h sa parkinga skijališta. Pomislih, lagano ću i polako turno… Brzo sam gore.
Ali, dok sam prolazio među stanicu počela je da se spušta magla i jak vetar. Led! Znao sam da nema šanse da se turno popnem do kraja. Stavljam dereze i prepolovljen board na već prilično težak ranac.
Kad sam došao do pećine, već se nije videlo ni na metar. Kao da sam na drugoj planeti.
Uvek pokušavam rečima to da opišem i na kraju dana shvatim da to nije moguće.
Brat mi kaze: “Tebi fali neka daska u glavi”.
Nekako sam uspio do vrha! Počinje nameštanje u kućici dvojke. Pustih radio ali izgleda da ovaj na kraju druge hvata samo Radio Krajinu 🙂
Sa lakoćom sam zaspao i probudio se u 5:30. Dalje je izlišno komentarisati!
“Slikaj, pošalji mi slike!”
U sebi mislim, dovoljno je to što ja vidim, ne moram da slikam.. ali opet ako nisi podelio, skoro pa kao i da se nije desilo… jel?
Tek je 07:12h, a ja već razmisljam dal još jednom da se penjem?
Neću. Led je veliki, za danas je bilo dosta.
