Sa malim zakašnjenjem prenosimo vam Dimitrijeve fotke i utiske sa Novogodišnjeg turiranja na Durmitoru.
A gde ćemo 1. januara, ako ne u brda?
Prvi dan Nove Godine treba početi kako valja. Prognoza je posle nekoliko dana relativno povoljna i najavljuje prestanak vetra i mestimično oblačno vreme za 1. januar 2019. Plan je sledeći: u 5.30 ustajemo, penjemo se do Savinog Kuka, spuštamo niz Mesnu Lastvu, idemo do Bivaka u Kalici, tamo pijemo kafu, penjemo se na Terzin Bogaz i pravac nazad do Virka.
Ideja je da se vratimo po danu. I Dule i ja smo ovde na “odmoru”, porodično, te bi bilo lepo vratiti se svojima prvog dana 2019. u razumno vreme 🙂
Budim se u 4.00, vetar ubija, ništa se ne vidi, odlažem polazak za 7.00.
Tri sata kasnije vreme identično, nema smisla kretati. Glupo je odlagati dalje, plan mora da se menja, čekamo da počne da radi žica, pa idemo do Savinog Kuka a za dalje ćemo videti…Tako i bi, oko 10 krenusmo po magli, sreća pa se vetar bar smirio. Samo desetak minuta od kako smo sišli za žice i krenuli uzbrdo do nas su počeli da stižu prvi zraci Sunca.
Prvo su se studljivo pojavile stene iznad Kotla, a onda su sinule i stene Osojenih greda oko nas. Kakva promena! Uslovi jako dobri za turno uspon…Deonica izmedju izlaza donje žice i Kotla je u jednom belu bila toliko zaleđena da nije bilo šanse nastaviti skijama, pa smo skoro sve do izlaza gornje žice išli koristeći dereze. Negde oko prevoja ka Šljemenu se pojavilo i krdo divokaza koje je radoznalo pratilo naš napredak.
A napredovali smo polako, ne zato što nismo mogli brže, već zato što je dan bio toliko dobar da bi bila velika greota ne napraviti što više fotografija. Fotografija po fotografiju i eto nas na vrhu, Tijana, Dušan i ja.
Na Savinom Kuku smo ipak odlučili da ne idemo u Kalicu i ka Terzinom Bogazu jer je već bilo suviše kasno. Umesto toga spustili smo se nazad normalnom rutom, jer nisam bio siguran da li ima dovoljno snega na čistoj strani. Sve u svemu dobar početak godine.
Tekst, foto & video © Dimitrije Ostojic
