Turno uspon na Hajlu
Ova godina nije najsjanije počela za ljubitelje zimnskih outdoor aktivnosti. Snega malo, a i kad padne odmah dođe neki topli talas koji počne sve da topi. Posle gotovo mesec dana svakodnevnog praćenja vremenske prognoze pojavila se neka nada. Na Hajli je palo dosta novog snega, a prognoza za vikend 22-24. januara pokazivala je solidno vreme.
Hajla je planina na koju rado idemo. Prelapa priroda koja pruža dosta mogućnosti za planinske sportove uz tradicijonalno dobro druženje sa lokalnim planinarima je više nego dovoljan povod za još jednu posetu. Ovog puta cilj je uspon na vrh turno skijama i slobodan spust u povratku. Ova akcija je organizovana kao jedna od mnogobrojnih trening akcija tehničkog tima Gorske Službe Spasavanja Srbije (GSS).
Iz Beograda smo krenulu u petak ujutru i vozili pravo do Rožaja uz obavezno pauzu za ćevape u Novom Pazaru. U Rožaju nas je čekao Semir Kardović, naš stari prijatelj sa kojim su neki od nas prešli puno vertikalnih kilometara zajedno. Kao i svaki put kada je Hajla u pitanju Semir nam je domaćin, a u ovom slučaju i peti član turno ekipe. Nekako se pakujemo u našeg Dustera i nastavljamo put do Bandžova – mesta odakle nastavljamo uspon na skijama. Semir kaže da bi trebalo da može da se izađe do tamo uprkos velikom snegu. Tako i bi, uz par manjih glavljenja izđosmo do Bandžova. Naš “Rumun” je po ko zna koji put pokazao da ga ne treba podcenjivati.
Cilj prvog dana uspona je bio da dođemo do planinarskog doma Grope koji se nalazi na 1980 metara visine, u podnožju severne strane Hajle. Iz Bandžova krećemo na turno skijama ka domu, po mraku. Ustvari uslovno rečeno po mraku, jer mesečina je bila toliko jaka da čeone lampe nisu ni bile neophodne. Neverovatna noć, milion zvizda i ni traga od vetra. Tišinu kvari samo škripanje snega ispod skija. Jedini problom je temperatura koja je bila oko -20° C. Ma koliko mi išli uzbrdo i dalje je hladno. U Grope smo stigli posle nešto manje od 2 sata turiranja. Trebalo je malo vremena da “smederevac” zagreje hladan dom, ali se čekanje isplatilo.
Na uspon smo krenuli sutra dan nešto pre 10h. Nije bilo potrebe da se žuri jer je dom relativno blizu vrha. Vremenski uslovi su bili idealni: snega dosta, temperatura u minusu, nema vetra, a pri tome sunčano i vedro. Malo je dana kada se u planini zadese ovakve okolnosti.
Namontirali smo opremu i lagano krenuli preko Grope i Brahim brega ka grebenu Hajle i samom vrhu. Sve do samog grebena smo bez problema došli na skijama. Samo u jednom malo strmijem delu su dva člana ekipe rešila da kraću deonicu pređu bez skija, ali su ubrzo shvatili da to nije pametna ideja jer su momentalno propali u sneg do pojasa. Jedini deo gde smo na kratko svi morali da spakujemo skije na rančeve je sam izlaz na greben. Sneg i vetar su napravili ogromne strehe, pa nije bilo moguće popeti se skijama. Odabrali smo jedan manji kuluar gde je streha bila manja i nagib terena oko 50°. Sneg je bio izuzetno dobar pa nije bilo potrebe za bilo kakvim navezivanjem.
Sam izlazak iz hladne senke na sunčani greben je verovatno bio higlight uspona. Pogled duž greben Hajle nam je dao motivaciju da odmah nastavimo dalje. Opet moram da pomenem da sam bio potpuno iznenađen potpunim odsustvom vetra na grebenu.
Na vrh Hajle (2403m.) stižemo posle nešto manje od 4 sata uspona od polaska. Sa vrha gledamo niz južne padine Hajle, ne možemo da verujemo koliko je tren dobar za freeride sve do Rugovske klisure. To je skoro 1500 metara visinske razlike na savršenom terenu… Komentarišemo i saglasni smo da imamo razloga da dođemo i naredne zime 🙂
Spust sa vrha do doma je protekao bez ikakvih problema. Za razliku od uspona, na spustu nismo uopšte skidali skije, već smo kompletno odskijali do Grope. U slilasku nam je Semir pokazao mesto na kome je samo 15ak dana pre nas lavina pokupila grupu planinara tokom memorijalnog uspona Safet Mavrić Ćako. On je lično pomogao ljudima u lavini i sondirao teren nakon toga. Ovo je možda i dobra prilika da pomenem opasnost od lavina. Tokom uspona prošli smo nekoliko deonica koje potencijalno mogu da budu jako lavinozne. Lokacija gde se lavina desila čak i nije najopsnija. Mi u GSS-u opasnost od lavina ozbiljno shvatamo pa na ovakve uspone obavezno nosimo lavinski biper, lopatu i sondu, što je bio slučaj i ovog puta.
U Grope smo stigli za manje od sat vremena, a tamo nas je čekao Feko, predsednik Planinarskog društva Hajla i naš stari poznanik. Ostatak dana prošao je uz druženje i klopu…
Nedelja je bio dan za povratak. Ko je mogao da zamisli da će posle jučerašnjeg dana biti oblačno sa vidljivošću od jedva nekoliko desetina metara? Ovoga puta je vremenska prognoza pogodila 100%. Najava da će petak i subota biti sunčani, a nedelja oblačna sa slabim padavinama bila je u potpunosti tačna. Sa rančevima na leđima krećemo nazad ka Bandžovu, na skijama naravno. Spuštanje skijama kroz šumu nije bilo naivno, lako te uhvati brzina a nema preterano prostora za manevrisanje. Posle pola sata viuganja stigli smo do našeg auta. Pravimo kraću pauzu u kafani “Derman do”, pakujemo se i krećemo. Međutim Semir, Bole i ja odlučujemo da nastavimo spuštanje na skijama, dok god to bude bilo moguće. Isplatilo se, pa smo ugrabili još oko 5 km spusta pre nego što smo i mi spakovali skije. To je odprilike bio i kraj akcije. Nakon rožajskih ćevapa nastavili smo put ka Beogradu.
Sve u svemu predobar vikend u prirodi, akcija koju ćemo definitivno pamtiti. Još jednom veliku zahvalnost dugujemo našem drugaru Semiru koji nas je po ko zna koji put dobro ugostio. Celokupnom utisku su puno doprinule vremenske prilike. Očekivali smo dobro vreme, a imali smo odlično.
Tekst i fotografije © Dimitrije Ostojić