Aprilsko turiranje u okolini Kolašina – Epizoda Komovi
(Piše: Tadija Vasiljević) Ovo proleće je neobično dugo trajalo, čak od decembra i red je da se stavi tačka. Nikad se nismo lakše sporazumeli i posle provere prognoze ubrzo smo u autu Stiv, Frejzer i ja (Steve Efron, Fraser Wilson), i idemo ka Kolašinu koji će nam biti baza za nekoliko narednih dana. U dogovoru sa lokalnom ekipom biramo Vasojevićki Kom za prvi dan. Navija se alarm za nešto posle 5 kako bismo mogli da stignemo da se bezbedno popnemo i spustimo.
Nebo ne obećava dobar provod ali ipak krećemo ka Komovima. Kako se približavamo katunu Štavna tako je magla sve gušća i gušća, dok je ispred katuna bilo gotovo nemoguće orijentisati se u prostoru. Okrećemo se i završavamo u seoskoj kafani nadajući se najboljem i proveravajući situaciju iznad nas na svakih nekoliko minuta.
Oko podneva, kada smo izgubili svaku nadu počelo je da se razvedrava i nas šestoro sa dva auta smo se ubrzo opet stvorili ispred katuna Štavna. Severac obećava da će da razgrne i ostatak oblaka koji su se zalepili na moćne Komove.
Nije nam dugo trebalo da stignemo do prvog parčeta snega i namontiramo opremu za turno. Lokalno društvo se prepolovilo, tako da je ostalo samo nas trojica “beograđana” i Hajlender. Guramo polako sve dok nagib nije savladao našu opremu, pa zatim skije kačimo za rančeve i nastavljamo da prtimo grebenom.
Postaje sve strimije i strmije a Hajlender nas je već odavno ostavio pa pratimo njegove tragove. Na trenutke nam izgleda kao da smo se precenili, neki članovi družine pokušavaju da dodaju i malo nervoze ali je jasno gde je cilj i da je povratak grebenom nemoguć. Ohrabruje nas i što nema naznaka da bi mogla da pukne lavina negde u našoj okolini.
Konačno izbijamo na malu zaravan kod ulaza u kuloar koji smo planirali da spustimo. Koristimo priliku da se osvežimo, odmorimo noge i naravno napravimo nekoliko fotografija. Do ovog trenutka sva niska oblačnost se razišla pa uživamo u pogledu na Kučki kom, Sinjajevinu, Bjelasicu i Durmitor.
Vreme je za skijanje! Kuloar je u početku prilično strm a površinski delovi snega su nastavljali da se kreću sa nama nakon svakog zavoja, tako da smo pažljivo u nekoliko zavoja spustili prvi deo nakon čega se ispred nas otvorila velika poljana. Freeride baby!!!
Uživam u brzini i širokim zavojima koje sam celo popodne zarađivao. Ubrzo se potrošilo zarađeno pa smo presekli padinu i pokušali da zadržimo brzinu kako bismo što manje morali da pešačimo. Stižemo skoro do katuna sečenjem nekoliko delova livade u stilu Candide-a. Hvatamo još koju fotku prelepe planine koja nam je tog dana dopustila da uživamo u njenoj lepoti i nastavljamo ka kafani gde je naš dan i počeo.
Sledi rekapitulacija dana a na insistiranje gazde kafane i spoljne i unutrašnje politike Amerike i ostatka sveta (:D) Ispijamo pivo, vozimo se do smeštaja i umorni padamo u krevete i započinjemo pripreme za Sinjajevinu sutradan.
Stay tuned!
Text & Foto © Tadija Vasiljević