Na Hajli sam bio dosta puta, ali prvi put na skijama prošlog januara, o čemu ste mogli da čitate u prethodnoj reportaži Turno uspon na hajlu. Tu ste takođe mogli da pročitate sledeću rečenicu:

Sa vrha gledamo niz južne padine Hajle, ne možemo da verujemo koliko je tren dobar za freeride sve do Rugovske klisure. To je skoro 1500 metara visinske razlike na savršenom terenu… Komentarišemo i saglasni smo da imamo razloga da dođemo i naredne zime … 

Što rekosmo to i učinismo. Između 27. i 29. januara opet smo posetili Hajlu i Grope, sa još većim ambicijama nego predhodnog puta.

Dan1

Po mraku stižemo u planinarski dom Grope, koji se nalazi na platou ispod same severne stene Hajle. Milijardu zvezda, temperatura u minusu, od vetra ni traga. Vreme obećavajuće.

Grope ispod hajle

Grope ispod hajle

Za naredni dan planiramo uspon na Ahmicu – dominantni stenoviti vrh, idaljen oko 5 km  jugo-istočno od Hajle. To će biti tura za zagrevanje i proveru grupe, koja ovog puta nije mala, ima nas devet ☺ (7 iz Beograda + 2 iz Rožaja)

Dan2

Ahmica 2272m

Ahmica 2272m

Pogled na južne padine Kopaonika. Deli nas samo 75km čistog vazduha.

Pogled na južne padine Kopaonika. Deli nas samo 75km čistog vazduha.

Ka vrhu smo krenuli u subotu oko 9 ujutru. Tura do Ahmice je pretežno „horizontalna“, sa relativno malim usponom ali dosta talasasog terena. Bez veće muke, po idealnom vremenu stigli smo  do podnožja vrha. Usledilo je blago razočarenje: zadnjih 50-ak metara uspona je bilo bez dovoljno snega za skijanje. Iz tog razloga smo odlučili da taj deo pređemo pešaka. Na vrhu nas je sačekalo perfektno vedro vreme i savršeni pogled na udaljene planinske vrhove.

 

 

Greben Hajle, pogled sa Ahmice (2272m)

Greben Hajle, pogled sa Ahmice (2272m)

Došao je i dugo čekani trenutak skidanja krzana sa skija i prvi spust. Sneg je već vlažan, ali ne smeta, dovoljno je dobar za puno uživanje u spustu.  

Prvi kreće Armin zvani  Brko, lokalac kome ne nedostaje talenta i agresivnosti.

Prvi kreće Armin zvani  Brko, lokalac kome ne nedostaje talenta i agresivnosti.

Hajla2017_014
Nazad u pl. domu nas čeka spreman ručak. Domaćin Feka, predsednik PK Hajla, nam je spremio divnu klopu.

Dan3

Na uspon smo krenuli nešto posle 5:00, pred samo svitanje.  Do grebena smo stigli bez skidanja skija, dosta brzo. Jutarnje sunce je odradilo svoju magiju, pa smo hipnotisano gledali u severnu stranu Hajle, obujenu prelepom toplom bojom.

Snega na samom grebenu nije bilo dovoljno. To je značilo da smo ubrzo morali da skinemo skije i da ih montiramo na ranac. Nakon laganog uspona grebenom,  za čas smo se našli na vrhu Hajle, na 2403 metara nadmorske visine.  Trebalo nam je malo manje od 4 sata do vrha.

Semir Kardović, zaljubljenik u prirodu, vodič, dobar prijatelj i na kraju čovek bez koga ovu akciju ne bi bilo moguće realizovati.

Semir Kardović, zaljubljenik u prirodu, vodič, dobar prijatelj i na kraju čovek bez koga ovu akciju ne bi bilo moguće realizovati.

Konačno na vrhu

Konačno na vrhu

I najzad smo došli do vrhunca naše avanture, glavnog razloga zbog koga smo i došli baš ovde, a to je slobodni spust skijama do Rugovske klisure.To je veličanstvena klisura duga preko 20km i duboka i do 300 metara, a  završava se kod Peći i Metohijske kotline.

U skije smo uskočili par desetina metara ispod vrha, od mesta gde je sneg prekrivao celu padinu na niže. Sneg je bio dosta dobar u poređenju sa predhodnim danom, potpuno slegao i dovoljno čvrst da se kroz njega ne propada. Prvi deo je delovao strmo, ali posle prvog zaokreta bilo je jasno da su uslovi odlični. Uz neopisivu količu entuzijazma krenuli smo da ostavljamo pravilne sinusoide iza nas. Stali smo oko 400 verikalnih metara niže, kod pl.doma na Kosovskoj strani. Semir je znao kako se ulazi, pa smo iskoristili ovaj vrlo zanimljiv objekat za užinu. Naravno, od nekuda se stvorila i vlaša Laškog piva od 2l, pa smo morali i da nazdravimo.

Dalji spust skijama do klisure nije bio toliko zanimljiv. Dosta vožnje kroz šumu po snegu koji sa svakim metrom silaska bio sve teži i teži…. Konačno smo sa potpuno sagorelim butinama stigli do seoceta Alagina reka, gde nas je čekao „Difender“ koji je trebao da nas transportuje do Peći.  Međutim, snega je bilo na putu, pa smo rešili da nastavimo spust još nekoliko kilometra, sve do magistralnog puta u klisuri. Da je samo bilo malo pršića, i ova deonica bi bila podjednako zanimljiva za skijanje kao i gornja…

Rugovska klisura, perfektann poligon za veliki broj outdoor aktivnosti.

Rugovska klisura, perfektann poligon za veliki broj outdoor aktivnosti.

Pogled iz dvorišta Pećke patrijaršije na Rugovsku klisuru. Bilo bi nezamislivo proći kroz Rugovsku klisuru a ne posetiti srednjevekovni centar srpske duhovnosti i kulture.

Pogled iz dvorišta Pećke patrijaršije na Rugovsku klisuru. Bilo bi nezamislivo proći kroz Rugovsku klisuru a ne posetiti srednjevekovni centar srpske duhovnosti i kulture.

Nakon kratke posete Pećkoj patrijaršiji i Peći, nastavljamo put ka Rožaju, a zatim i Beogradu.

Iza nas je još jedna fantastična akcija. Čekamo novi sneg i spremamo se za novu…

Tekst i foto: Dimitrije Ostojić

Share